Uzrok bolesti
Najčešći etiološki faktori su tuberkuloza i tzv. primarna atrofija kore nadbubrega, koja predstavlja autoimuni proces. Ređi etiološki faktori su gljivične infekcije, hemohromatoza, amiloidoza, leukemične infiltracije i bilateralne metastaze malignih tumora, vaskularne tromboze, obostrana suprarenalektomija.
Klinička slika
Zbog difuznog razaranja nadbubrežnih žlezda dolazi do nedostatka sve tri grupe hormona koji se luče u kori (glikokortikoidi, mineralokortikoidi i nadbubrežni androgeni), što dovodi do odgovarajuće kliničke simptomatologije. Početak je najčešće postepen, gotovo neprimetan. Mrka pigmentacija zahvata kožu i vidljive sluzokože, počinje na otkrivenim delovima kože, na mestima koja su inače jače pigmentisana (mamile, linea alba, ožiljci). Tipičan je izgled šaka-dorzalna strana je jako pigmentisana, posebno u predelu zglobova, a palmarna strana je pošteđena. Postoji pigmentacija i na sluzokoži usne duplje, na konjunktivama i na sluzokoži anogenitalne regije. Ostali simptomi su astenija, opšta slabost, nemoć i izuzetno brzo zamaranje, hipotenzija (snišen krvni pritisak), digestivni poremećaji-gubitak apetita, muka, povraćanje, prolivi i nekarakteristični bolovi u trbuhu, osećaj žeđi, potreba za uzimanjem soli i slanih jela, bolovi i grčevi u mišićima i zglobovima, hipoglikemične krize, i kod žena često pajava amenoreje.
Dijagnoza
Postavlja se na osnovu kliničke slike i dopunskih dijagnostičkih postupaka.Određuje se nivo hormona u plazmi, radi se pregled mokraće, pregled elektrolita u serumu, krvna slika, određivanje glikemije.
Lečenje
Sprovodi se doživotna supstitucijska terapija. Najvažnije je nadoknaditi manjak glikokortikoida, što se postiže davanjem kortizona ili hidrokortizona. Hranom se unose povećane količine soli i ugljenih hidrata. Od izuzetnog je značaja činjenica da su potrebne znatno veće doze kortizola za vreme svake infekcije, hirurške intervencije, traume i stresa.
Najčešći etiološki faktori su tuberkuloza i tzv. primarna atrofija kore nadbubrega, koja predstavlja autoimuni proces. Ređi etiološki faktori su gljivične infekcije, hemohromatoza, amiloidoza, leukemične infiltracije i bilateralne metastaze malignih tumora, vaskularne tromboze, obostrana suprarenalektomija.
Klinička slika
Zbog difuznog razaranja nadbubrežnih žlezda dolazi do nedostatka sve tri grupe hormona koji se luče u kori (glikokortikoidi, mineralokortikoidi i nadbubrežni androgeni), što dovodi do odgovarajuće kliničke simptomatologije. Početak je najčešće postepen, gotovo neprimetan. Mrka pigmentacija zahvata kožu i vidljive sluzokože, počinje na otkrivenim delovima kože, na mestima koja su inače jače pigmentisana (mamile, linea alba, ožiljci). Tipičan je izgled šaka-dorzalna strana je jako pigmentisana, posebno u predelu zglobova, a palmarna strana je pošteđena. Postoji pigmentacija i na sluzokoži usne duplje, na konjunktivama i na sluzokoži anogenitalne regije. Ostali simptomi su astenija, opšta slabost, nemoć i izuzetno brzo zamaranje, hipotenzija (snišen krvni pritisak), digestivni poremećaji-gubitak apetita, muka, povraćanje, prolivi i nekarakteristični bolovi u trbuhu, osećaj žeđi, potreba za uzimanjem soli i slanih jela, bolovi i grčevi u mišićima i zglobovima, hipoglikemične krize, i kod žena često pajava amenoreje.
Dijagnoza
Postavlja se na osnovu kliničke slike i dopunskih dijagnostičkih postupaka.Određuje se nivo hormona u plazmi, radi se pregled mokraće, pregled elektrolita u serumu, krvna slika, određivanje glikemije.
Lečenje
Sprovodi se doživotna supstitucijska terapija. Najvažnije je nadoknaditi manjak glikokortikoida, što se postiže davanjem kortizona ili hidrokortizona. Hranom se unose povećane količine soli i ugljenih hidrata. Od izuzetnog je značaja činjenica da su potrebne znatno veće doze kortizola za vreme svake infekcije, hirurške intervencije, traume i stresa.
No comments:
Post a Comment