Uzrok nastanka
Uzročnik morbila je RNK virus, familija Paramyxoviridae, rod Morbillivirus. Virus je neotporan u spoljašnjoj sredini, a nalazi se u nazoferingealnom sekretu, urinu i krvi 2-3 dana pre pojave simptoma bolesti i jedan dan nakon pojave simptoma bolesti. Morbili su kosmopolitsko oboljenje i javlja se u svim delovima sveta. Novorođenčad su zaštićena u prvih 6 meseci života pasivnim, transplacentarnim putem prenetim imunitetom od majke, ukoliko je prebolela morbile. Rezervoar infekcije je čovek, izvor infekcije je nazofaringealni sekret obolele osobe. Put širenja infekcije je kapljični, a ulazna vrata infekcije su sluzokože konjuktiva i gornjih partija respiratornog trakta. Javlja se u endemoepidemijskom obliku najčešće kod dece predškolskog i ranog školskog uzrasta. U našoj sredini pokazuje sezonski karakter javljanja, sa maksimumom oboljevanja u jesen, zimu i proleće.
Klinička slika
Inkubacija kod morbila je ustaljenja i iznosi 10 - 11 dana. Protiče bez simptoma, a u poslednjoj trećini inkubacionog perioda bolesnik je infektivan.
Bolest protiče kroz tri stadijuma:
- kataralni stadijum - predstavlja početak bolesti i odlikuje se kataralnim promenama na sluzokoži konjuktiva, nosa i nižih delova disajnih puteva. Traje 3-4 dana, počinje postepeno sa znacima opšte infekcije. Temperatura postepeno raste, bolesnik je malaksao, umoran, neraspoložen, bez apetita. Tegobe se svakog dana pojačavaju i pri kraju kataralnog stadijuma javljaju se specifični znaci bolesti. Koplikove mrlje se javljaju na bukalnoj sluzokoži i imaju izgled posutog griza na hiperemičnoj sluzokoži, neskidaju se i čvrsto su spojene sa sluzokožom. Javljaju se pri kraju kataralnog stadijuma, obično 36 časova pre pojave ospe, održavaju se 11-24 časa. Objektivnim pregledom, nalazi se konjuktivitis, rinitis, koža lica je bleda, sluzokoža ždrela i tonzila je hiperemična. Nije prisutna ospa po koži, ali ne mekom nepcu se može videti enantem.
- osipni stadijum - pri kraju kataralnog stadijuma nastaje kratkotrajno poboljšanje, a zatim pogoršanje sa porastom telesne temperature i opštim znacima bolesti. Ospa je vodeći klinički simptom. Javlja se najpre na koži glave iza ušiju, a zatim istog dana zahvata kožulica i vrat. Širi se od glave prema donjim partijama tela kao kapi vode iz tuša, izbija dva do tri dana, eflorescencije su makule i papule, pojedinačne, a između eflorescencija vidi se nepromenjena koža. Koža je na dodir prijatna, topla, meka i vlažna, baršunasta. Nisu prisutne subjektivne smetnje. Povlači se istim redom kojim je izbijala, od glave i lica prema vratu, trupu, gornjim ekstremitetima i nogama, tako da se može dogoditi da na licu ospa bledi i povlači se a da na stopalima izbija. Bolesnik je visoko febrilan, adinamičan, rinitis je intezivniji. Oči su suzne sa izraženim konjuktivitisom. Lice je zažareno i opisuje se kao plačna maska ili facies morbillosa. Prisutno je pooštreno vezikularno disanje praćeno vlažnim bronhitičnim šušnjevima. Srčana radnja je ubrzana i prati visinu temperature. Osipni stadijum traje 5-6 dana, a zatim nastupa stišavanje bolesti u postepeni pad temperature.
- stadijum rekonvalescencije - se karakteriše povlačenjem ospe. Na mestima ospe se javlja prolazna hiperpigmentacija i brašnasto perutanje. Opšte stanje bolesnika se poboljšava i ovaj stadijum traje 4-5 dana, u zavisnosti je od pojave komplikacija. Morbili traju oko 2 nedelje, ali stadijum rekonvalescencije može se produžiti i na nekoliko nedelja.
Treba napomenuti da postoje više kliničkih oblika malih boginja kao i da u sklopu ove bolesti mogu nastati i različite komplikacije.
Dijagnoza
Dijagnoza morbila se postavlja na osnovu anamneze, epidemioloških podataka, kliničke slike i toka bolesti. Međutim potrebna je serološka dijagnoza koja je najpouzdanija. Koriste se inhibicija hemaglutinacije (IH), reakcija vezivanja komplemenata (RVK), test neutralizacije kao i ELISA test koji se radi 10 dana od infekcije kada se javljaju IgM antitela. Promene u krvnoj slici su karakteristične. Javlja se leukopenija sa limfocitozom.
Diferencijalna dijagnoza
Diferencijalno dijagnostički dolaze u obzir sve osipne groznice, druge virusne infekcije kao i promene alergijske prirode.
Lečenje
Terapija kod morbila je simptomatska. Primenjuju se lekovi za smanjenje sekrecije iz nosa, konjuktiva i ublažava kašalj. U slučaju nastanka komplikacija koriste se lekovi u zavisnosti od nastale komplikacije. Neophodna je izolacija bolesnika i primena higijensko dijetetskog režima, mirovanje u postelji, ishrana bogata vitaminima i mlečnim proizvodima.
Prevencija
Aktivna imunizacija (vakcinacija) protiv morbila obavezna je za svu decu nakon prve godine života. Potrebna je revakcinacija za 4-5 godina. Moguća je i primena imunoglobulina.
Zakažite pregled popunjavanjem Kontakt forme.
Uzročnik morbila je RNK virus, familija Paramyxoviridae, rod Morbillivirus. Virus je neotporan u spoljašnjoj sredini, a nalazi se u nazoferingealnom sekretu, urinu i krvi 2-3 dana pre pojave simptoma bolesti i jedan dan nakon pojave simptoma bolesti. Morbili su kosmopolitsko oboljenje i javlja se u svim delovima sveta. Novorođenčad su zaštićena u prvih 6 meseci života pasivnim, transplacentarnim putem prenetim imunitetom od majke, ukoliko je prebolela morbile. Rezervoar infekcije je čovek, izvor infekcije je nazofaringealni sekret obolele osobe. Put širenja infekcije je kapljični, a ulazna vrata infekcije su sluzokože konjuktiva i gornjih partija respiratornog trakta. Javlja se u endemoepidemijskom obliku najčešće kod dece predškolskog i ranog školskog uzrasta. U našoj sredini pokazuje sezonski karakter javljanja, sa maksimumom oboljevanja u jesen, zimu i proleće.
Klinička slika
Inkubacija kod morbila je ustaljenja i iznosi 10 - 11 dana. Protiče bez simptoma, a u poslednjoj trećini inkubacionog perioda bolesnik je infektivan.
Bolest protiče kroz tri stadijuma:
- kataralni stadijum - predstavlja početak bolesti i odlikuje se kataralnim promenama na sluzokoži konjuktiva, nosa i nižih delova disajnih puteva. Traje 3-4 dana, počinje postepeno sa znacima opšte infekcije. Temperatura postepeno raste, bolesnik je malaksao, umoran, neraspoložen, bez apetita. Tegobe se svakog dana pojačavaju i pri kraju kataralnog stadijuma javljaju se specifični znaci bolesti. Koplikove mrlje se javljaju na bukalnoj sluzokoži i imaju izgled posutog griza na hiperemičnoj sluzokoži, neskidaju se i čvrsto su spojene sa sluzokožom. Javljaju se pri kraju kataralnog stadijuma, obično 36 časova pre pojave ospe, održavaju se 11-24 časa. Objektivnim pregledom, nalazi se konjuktivitis, rinitis, koža lica je bleda, sluzokoža ždrela i tonzila je hiperemična. Nije prisutna ospa po koži, ali ne mekom nepcu se može videti enantem.
- osipni stadijum - pri kraju kataralnog stadijuma nastaje kratkotrajno poboljšanje, a zatim pogoršanje sa porastom telesne temperature i opštim znacima bolesti. Ospa je vodeći klinički simptom. Javlja se najpre na koži glave iza ušiju, a zatim istog dana zahvata kožulica i vrat. Širi se od glave prema donjim partijama tela kao kapi vode iz tuša, izbija dva do tri dana, eflorescencije su makule i papule, pojedinačne, a između eflorescencija vidi se nepromenjena koža. Koža je na dodir prijatna, topla, meka i vlažna, baršunasta. Nisu prisutne subjektivne smetnje. Povlači se istim redom kojim je izbijala, od glave i lica prema vratu, trupu, gornjim ekstremitetima i nogama, tako da se može dogoditi da na licu ospa bledi i povlači se a da na stopalima izbija. Bolesnik je visoko febrilan, adinamičan, rinitis je intezivniji. Oči su suzne sa izraženim konjuktivitisom. Lice je zažareno i opisuje se kao plačna maska ili facies morbillosa. Prisutno je pooštreno vezikularno disanje praćeno vlažnim bronhitičnim šušnjevima. Srčana radnja je ubrzana i prati visinu temperature. Osipni stadijum traje 5-6 dana, a zatim nastupa stišavanje bolesti u postepeni pad temperature.
- stadijum rekonvalescencije - se karakteriše povlačenjem ospe. Na mestima ospe se javlja prolazna hiperpigmentacija i brašnasto perutanje. Opšte stanje bolesnika se poboljšava i ovaj stadijum traje 4-5 dana, u zavisnosti je od pojave komplikacija. Morbili traju oko 2 nedelje, ali stadijum rekonvalescencije može se produžiti i na nekoliko nedelja.
Treba napomenuti da postoje više kliničkih oblika malih boginja kao i da u sklopu ove bolesti mogu nastati i različite komplikacije.
Dijagnoza
Dijagnoza morbila se postavlja na osnovu anamneze, epidemioloških podataka, kliničke slike i toka bolesti. Međutim potrebna je serološka dijagnoza koja je najpouzdanija. Koriste se inhibicija hemaglutinacije (IH), reakcija vezivanja komplemenata (RVK), test neutralizacije kao i ELISA test koji se radi 10 dana od infekcije kada se javljaju IgM antitela. Promene u krvnoj slici su karakteristične. Javlja se leukopenija sa limfocitozom.
Diferencijalna dijagnoza
Diferencijalno dijagnostički dolaze u obzir sve osipne groznice, druge virusne infekcije kao i promene alergijske prirode.
Lečenje
Terapija kod morbila je simptomatska. Primenjuju se lekovi za smanjenje sekrecije iz nosa, konjuktiva i ublažava kašalj. U slučaju nastanka komplikacija koriste se lekovi u zavisnosti od nastale komplikacije. Neophodna je izolacija bolesnika i primena higijensko dijetetskog režima, mirovanje u postelji, ishrana bogata vitaminima i mlečnim proizvodima.
Prevencija
Aktivna imunizacija (vakcinacija) protiv morbila obavezna je za svu decu nakon prve godine života. Potrebna je revakcinacija za 4-5 godina. Moguća je i primena imunoglobulina.
Zakažite pregled popunjavanjem Kontakt forme.
No comments:
Post a Comment