U endokrine tumore spadaju:
- Gastrinom (Zollinger-Ellisonov sindrom), povećana koncentracija hormona gastrina u 70% slučajeva maligni;
- Insulinom (povećana koncentracija hormona insulina);
- Verner Morrisonov sindrom;
- Nefunkcionalni tumor pankreasa (nema lučenja hormona) pa se obično klinička slika razvije tek kada velika masa tumora pritiskom na okolne strukture uzrokuje bolove u trbuhu i leđima.
Najčešći egzokrini tumor je duktalni adenokarcinom. Duktalni adenokarcinom (karcinom gušterače) najčešće se javlja u glavi gušterače, 2 puta je češći kod muškaraca i i to u starosnoj dobi od 55 godina, a vrh incidence je u sedamdesetim godinama života. Uzrok karcinoma gušterače je nepoznat, mada se tri puta češće javlja kod pušača, a povećan je rizik i kod bolesnika s hroničnim pankreatitisom (hronična upala gušterače).
Klinička slika
Karcinom gušterače je podmukla bolest, jer u vreme postavljanja dijagnoze u 85% slučajeva se već proširio u lokalne strukture ili je metastazirao u jetru i pluća. Kod većine bolesnika u uznapredovalom stadijumu bolesti javljaju se gubitak telesne težine i bol u abdomenu (trbušnoj duplji) u 75% slučajeva. Većina bolesnika ima jak bol u gornjem delu trbuha koja se širi u leđa, a popušta obično pri naginjanju prema napred. Često se javljaju anoreksija i depresija. Pregledom se obično otkrije žutica, hepatomegalija (povećana jetra), bolna osetljivost u abdomenu ili se palpira sam tumor (pritiskom na trbuh), a može se palpirati i povećana žučna kesa u oko 25% slučajeva. Međutim, klinička slika i pregled pacijenta mogu biti i bez ovih simptoma.
Dijagnoza
CT (kompjuterizovana tomografija, skener) je dijagnostička metoda koja će detektovati prisustvo tumora u najvećem broju slučajeva. Ako je reč o karcinomu koji je nemoguće operisati ili koji je već metastazirao, sprovodi se podkožna aspiracija iglom za histološku analizu (uzimanje uzorka tkiva zahvaćenog dela gušterače iglom kroz kožu). Za određivanje stepena proširenosti tumora koristi se i endoskopski ultrazvuk. Laboratorijske analize vrlo često mogu biti normalne. Ukoliko postoji bilijarna opstrukcija (začepljenje žučnih kanala) ili metastaze u jetri, mogu biti povećane vrednosti bilirubina i alkalne fosfataze. U određenom broju slučajeva javlja se i hiperglikemija (povećana koncentracija glukoze u krvi).
Lečenje
Parcijalna pankreatektomija (delomično odstranjenje gušterače) ili pankreatiko duodenoktomija (odstranjenje gušterače i dvanaestopalačnog creva) tzv. Whippleov postupak, jedino je što eventualno može dovesti do izlečenja, ali tumor je moguće odstraniti kod svega 15% bolesnika, a izlečiv je kod samo 3%. Pri tome je petogodišnje preživljavanje 15-20%. Hemoterapija i radioterapija mogu poboljšati preživljavanje. Srednje preživljavanje, ukoliko tumor nije moguće operisati je samo 5 meseci.
- Gastrinom (Zollinger-Ellisonov sindrom), povećana koncentracija hormona gastrina u 70% slučajeva maligni;
- Insulinom (povećana koncentracija hormona insulina);
- Verner Morrisonov sindrom;
- Nefunkcionalni tumor pankreasa (nema lučenja hormona) pa se obično klinička slika razvije tek kada velika masa tumora pritiskom na okolne strukture uzrokuje bolove u trbuhu i leđima.
Najčešći egzokrini tumor je duktalni adenokarcinom. Duktalni adenokarcinom (karcinom gušterače) najčešće se javlja u glavi gušterače, 2 puta je češći kod muškaraca i i to u starosnoj dobi od 55 godina, a vrh incidence je u sedamdesetim godinama života. Uzrok karcinoma gušterače je nepoznat, mada se tri puta češće javlja kod pušača, a povećan je rizik i kod bolesnika s hroničnim pankreatitisom (hronična upala gušterače).
Klinička slika
Karcinom gušterače je podmukla bolest, jer u vreme postavljanja dijagnoze u 85% slučajeva se već proširio u lokalne strukture ili je metastazirao u jetru i pluća. Kod većine bolesnika u uznapredovalom stadijumu bolesti javljaju se gubitak telesne težine i bol u abdomenu (trbušnoj duplji) u 75% slučajeva. Većina bolesnika ima jak bol u gornjem delu trbuha koja se širi u leđa, a popušta obično pri naginjanju prema napred. Često se javljaju anoreksija i depresija. Pregledom se obično otkrije žutica, hepatomegalija (povećana jetra), bolna osetljivost u abdomenu ili se palpira sam tumor (pritiskom na trbuh), a može se palpirati i povećana žučna kesa u oko 25% slučajeva. Međutim, klinička slika i pregled pacijenta mogu biti i bez ovih simptoma.
Dijagnoza
CT (kompjuterizovana tomografija, skener) je dijagnostička metoda koja će detektovati prisustvo tumora u najvećem broju slučajeva. Ako je reč o karcinomu koji je nemoguće operisati ili koji je već metastazirao, sprovodi se podkožna aspiracija iglom za histološku analizu (uzimanje uzorka tkiva zahvaćenog dela gušterače iglom kroz kožu). Za određivanje stepena proširenosti tumora koristi se i endoskopski ultrazvuk. Laboratorijske analize vrlo često mogu biti normalne. Ukoliko postoji bilijarna opstrukcija (začepljenje žučnih kanala) ili metastaze u jetri, mogu biti povećane vrednosti bilirubina i alkalne fosfataze. U određenom broju slučajeva javlja se i hiperglikemija (povećana koncentracija glukoze u krvi).
Lečenje
Parcijalna pankreatektomija (delomično odstranjenje gušterače) ili pankreatiko duodenoktomija (odstranjenje gušterače i dvanaestopalačnog creva) tzv. Whippleov postupak, jedino je što eventualno može dovesti do izlečenja, ali tumor je moguće odstraniti kod svega 15% bolesnika, a izlečiv je kod samo 3%. Pri tome je petogodišnje preživljavanje 15-20%. Hemoterapija i radioterapija mogu poboljšati preživljavanje. Srednje preživljavanje, ukoliko tumor nije moguće operisati je samo 5 meseci.
No comments:
Post a Comment