Depresija je poremećaj raspoloženja koji se karakteriše prisustvom izuzetne tuge, razočarenja, usamljenosti, beznađa, nedostatak vere u sebe i osećaj krivice i niže vrednosti. Ovakvo stanje je vrlo ozbiljno i može trajati veoma dugo, remeteći jedinku u obavljanju svakodnevnih aktivnosti. Vrlo često osećaj beznadežnosti može potrajati dugo tako da osoba jedino rešenje i spas od tegoba pronalazi u samoubistvu.
Uzročnici
O uzrocima depresije još uvek se ne zna dovoljno, ali mnogi stručnjaci navode da kombinacija naslednog faktora i faktora spoljne sredine doprinosi razvitku bolesti. Permanentna izloženost stresu može biti okidač u nastanku depresije. Takođe jedan od “trigera” može biti gubitak bliske osobe, gubitak posla ili neko veliko životno razočarenje.
Simptomi
Jedan od dominantnih simptoma je nedostatak životne radosti ili barem smanjenje uživanja u mnogim aktivnostima u odnosu na period pre bolesti. Osim toga osoba koja boluje od ove bolesti je letargična, ima problema sa snom, najčešće kao nesanica i rano buđenje, ali kod mladih osoba i kao pojačana potreba za snom, nedostatak koncentracije, razdražljivost, iscrpljenost, nedostatak seksualnog nagona, osećaj krajnjeg očaja, osećaj beznadežnosti, strah od smrti (tanatofobija), samoubilačke misli ili strah od izvršenja samoubistva, promene u apetitu, teškoće u donošenju odluka, stalne fizičke smetnje kao glavobolja, probadanja, zanošenje, hronični bolovi.
Lečenje
Savremeni način lečenja podrazumeva kobinovanu medikamentoznu i psiho terapiju. Najdelotvorniji medikamenti su andidepresivi, koji ako se pravilno koriste popravljaju raspoloženje u roku od jednog do šest nedelja. Najsavremeniji koncept lečenja podrazumeva propisivanje tricikličnih depresiva. Psihijatri savetuju da se pacijenti jave lekaru što ranije jer je tada i lečenje delotvornije. Većina bolesnika ne želi da prizna da boluje od depresije i to doživljava kao lični poraz. Povlači se u sebe i ulazi u socijalnu izolaciju, jer se plaši da ljudi iz njenog okruženja ne primete da je bolesna, tako da upada u “začarani” krug iz koga samo uz lekarsku pomoć može da izađe.
Uzročnici
O uzrocima depresije još uvek se ne zna dovoljno, ali mnogi stručnjaci navode da kombinacija naslednog faktora i faktora spoljne sredine doprinosi razvitku bolesti. Permanentna izloženost stresu može biti okidač u nastanku depresije. Takođe jedan od “trigera” može biti gubitak bliske osobe, gubitak posla ili neko veliko životno razočarenje.
Simptomi
Jedan od dominantnih simptoma je nedostatak životne radosti ili barem smanjenje uživanja u mnogim aktivnostima u odnosu na period pre bolesti. Osim toga osoba koja boluje od ove bolesti je letargična, ima problema sa snom, najčešće kao nesanica i rano buđenje, ali kod mladih osoba i kao pojačana potreba za snom, nedostatak koncentracije, razdražljivost, iscrpljenost, nedostatak seksualnog nagona, osećaj krajnjeg očaja, osećaj beznadežnosti, strah od smrti (tanatofobija), samoubilačke misli ili strah od izvršenja samoubistva, promene u apetitu, teškoće u donošenju odluka, stalne fizičke smetnje kao glavobolja, probadanja, zanošenje, hronični bolovi.
Lečenje
Savremeni način lečenja podrazumeva kobinovanu medikamentoznu i psiho terapiju. Najdelotvorniji medikamenti su andidepresivi, koji ako se pravilno koriste popravljaju raspoloženje u roku od jednog do šest nedelja. Najsavremeniji koncept lečenja podrazumeva propisivanje tricikličnih depresiva. Psihijatri savetuju da se pacijenti jave lekaru što ranije jer je tada i lečenje delotvornije. Većina bolesnika ne želi da prizna da boluje od depresije i to doživljava kao lični poraz. Povlači se u sebe i ulazi u socijalnu izolaciju, jer se plaši da ljudi iz njenog okruženja ne primete da je bolesna, tako da upada u “začarani” krug iz koga samo uz lekarsku pomoć može da izađe.
No comments:
Post a Comment