Laringitisi su zapaljenja grkljana, obično se javljaju u sklopu zapaljenskih procesa disajnih puteva a ređe izolovano.
Uzrok nastanka
Akutni laringitis može biti deo generalizovane infekcije disajnih puteva ili lokalizovana promena na sluzokoži grkljana. Češći je zimi i u rano proleće. Pored toga trauma, hemijski toksini i iritacija dovode do laringitisa. Hronični laringitis nastaje zbog nepravilnog korišćenja glasa, poremećaja normalne funkcije gornjih disajnih puteva, infekcija zuba, sinusa i krajnika, zloupotrebe alkohola i duvana, prašine i dima, zagađenja vazduha, klimatskih faktora i reumatizma.
Klinička slika
Akutni laringitis
Simptomi su promuklost, pritisak u grlu, lak bol, kašalj, ređe otežano disanje, zamor i povišena temperatura. Pregledom se ustanovi simetrično crvenilo glasnih žica sa lepljivim sekretom između njih. Zapaljenje se može smiriti posle nekoliko dana dok promuklost može trajati i duže dve do tri nedelje.
Hronični laringitis
Povremena promuklost, retko afonija (gubitak glasa), kašalj, hrkanje kao i suvoća glasa su glavne smetnje. Glas je hrapav i zamorljiv kod dužeg napora. Pomenute smetnje traju različito, nejednakog su intenziteta i ponavljaju se periodično pod dejstvom etioloških faktora. Obično nema bola i pacijent se privikava na promuklost.
Akutni laringitis kod dece
kod dece je ovo mnogo ozbiljnija bolest,razlozi su veća sklonost sluzokože zapaljenju zbog bogatijeg limfotoka,i manja je sposobnost iskašljavanja i veća sklonost spazmima. Kašalj, otežano disanje i promuklost su karakteristični simptomi a ređe nastaju cijanoza i stridor.
Postoje laringitisi težeg tipa, koje predstavljaju ulcerativni oblici ili oblici sa značajnim edemima i tumefakcijama. Laringitisi se mogu superponirati i u toku ospica, tifusa, luesa.
Edem larinksa je patološko stanje uzrokovano infekcijom ili je alergijskog porekla- vezivno tkivo određenih zona larinksa, kad se natopi tečnošću (serum i ćelije), se širi. Najčešći među edemima je edem epiglotisa(poklopca grkljana), koji otežava gutanje i koji, u najtežim slučajevima, otežava disanje; ostali edemi mogu pogoditi glasne žice, posebno njihovu donju površinu, uzrokujući otežanost disanja ili dispneju, koja katkad može dovesti do velike opasnosti od asfiksije (ugušenja).
Apscesi i flegmone mogu zahvatiti larinks, uzrokujući vrlo jake bolove u grlu (prenesene i proširene iz uha) i otežavajući gutanje i disanje. Njima se pridružuju visoka temperatura i reakcije čitavog organizma.
Dijagnoza
Postavlja se na osnovu anamneze, pregleda i to - indirektni pregled larinksa, kao i kada je to potrebno mikrobiološke analize.
Lečenje
Mirovanje, odmor glasa i tople inhalacije. Takođe antibiotici, antitusici, kortikosteroidi kod otoka i analgetici. Kod hroničnog oblika je nekada potrebno uklanjanje viška tkiva sluzokože putem laringomikroskopije. Dva su cilja tog tretmana: odstraniti leziju i proveriti nejnu benignost, kao i vratiti glas u normalu.
Uzrok nastanka
Akutni laringitis može biti deo generalizovane infekcije disajnih puteva ili lokalizovana promena na sluzokoži grkljana. Češći je zimi i u rano proleće. Pored toga trauma, hemijski toksini i iritacija dovode do laringitisa. Hronični laringitis nastaje zbog nepravilnog korišćenja glasa, poremećaja normalne funkcije gornjih disajnih puteva, infekcija zuba, sinusa i krajnika, zloupotrebe alkohola i duvana, prašine i dima, zagađenja vazduha, klimatskih faktora i reumatizma.
Klinička slika
Akutni laringitis
Simptomi su promuklost, pritisak u grlu, lak bol, kašalj, ređe otežano disanje, zamor i povišena temperatura. Pregledom se ustanovi simetrično crvenilo glasnih žica sa lepljivim sekretom između njih. Zapaljenje se može smiriti posle nekoliko dana dok promuklost može trajati i duže dve do tri nedelje.
Hronični laringitis
Povremena promuklost, retko afonija (gubitak glasa), kašalj, hrkanje kao i suvoća glasa su glavne smetnje. Glas je hrapav i zamorljiv kod dužeg napora. Pomenute smetnje traju različito, nejednakog su intenziteta i ponavljaju se periodično pod dejstvom etioloških faktora. Obično nema bola i pacijent se privikava na promuklost.
Akutni laringitis kod dece
kod dece je ovo mnogo ozbiljnija bolest,razlozi su veća sklonost sluzokože zapaljenju zbog bogatijeg limfotoka,i manja je sposobnost iskašljavanja i veća sklonost spazmima. Kašalj, otežano disanje i promuklost su karakteristični simptomi a ređe nastaju cijanoza i stridor.
Postoje laringitisi težeg tipa, koje predstavljaju ulcerativni oblici ili oblici sa značajnim edemima i tumefakcijama. Laringitisi se mogu superponirati i u toku ospica, tifusa, luesa.
Edem larinksa je patološko stanje uzrokovano infekcijom ili je alergijskog porekla- vezivno tkivo određenih zona larinksa, kad se natopi tečnošću (serum i ćelije), se širi. Najčešći među edemima je edem epiglotisa(poklopca grkljana), koji otežava gutanje i koji, u najtežim slučajevima, otežava disanje; ostali edemi mogu pogoditi glasne žice, posebno njihovu donju površinu, uzrokujući otežanost disanja ili dispneju, koja katkad može dovesti do velike opasnosti od asfiksije (ugušenja).
Apscesi i flegmone mogu zahvatiti larinks, uzrokujući vrlo jake bolove u grlu (prenesene i proširene iz uha) i otežavajući gutanje i disanje. Njima se pridružuju visoka temperatura i reakcije čitavog organizma.
Dijagnoza
Postavlja se na osnovu anamneze, pregleda i to - indirektni pregled larinksa, kao i kada je to potrebno mikrobiološke analize.
Lečenje
Mirovanje, odmor glasa i tople inhalacije. Takođe antibiotici, antitusici, kortikosteroidi kod otoka i analgetici. Kod hroničnog oblika je nekada potrebno uklanjanje viška tkiva sluzokože putem laringomikroskopije. Dva su cilja tog tretmana: odstraniti leziju i proveriti nejnu benignost, kao i vratiti glas u normalu.
No comments:
Post a Comment