Učestalost
Primarni tumori mozga se najčešće viđaju kod dece (prva decenija ževota). Kod odraslih incidenca raste sa godinama života i za osobe sa preko 65 godina iznosi 18 na 100 000.
Uzrok nastanka
Tumori nastaju iz kongenitalnih malformacija gde se zbog abnormalnosti razvoja ostvaruju uslovi za neoplastični rast tkiva; postoji genetska determinisanost neoplastičnog rasta; izloženost radijaciji može biti inicijalni faktor rasta tumora mozga; kao i trauma i infekcije.
Geni koji imaju udela u razvoju tumora mozga kao i u slucaju maligniteta uopšte mogu se svrstati u tumor supresor gene i protonkogene. Primarni limfomi mozga se često viđaju kod bolesnika sa imunodeficijencijom, bilo kod onih lečenih imunosupresivnom terapijom zbog transplantacije bubrega ili kostne srži, bilo kod onih sa AIDS-om.
Podela tumora mozga:
gliomi
meningeomi
adenomi hipofize
neurinomi
metastaze sistemskih malignih tumora
Klinička slika
Simptomi i znaci se mogu svrstati u dve grupe:
Simptome povećanog intrakranijalnog pritiska-najčešće prethode pojavi fokalnih simptoma i javljaju se u 60% bolesnika sa tumorom mozga: glavobolja,edem papile, povraćanje, epiletički napadi, vertigo (vrtoglavica), poremećaj frekvence pulsa i krvnog pritiska, promena frekvence disajnih pokreta, hipopituitarizam (smanjeno lučenje hormona hipofize), somnolencija (pospanost), poremećaj psihičkog statusa, lažno lokalizovani znaci. Fokalne simptome i znakove- posledica iritacije i ispad funkcije određenog dela mozga.
Dijagnoza
Anamneza, fizikalni pregled, neurološki pregled, oftalmološki pregled, laboratorijske analize, CT mozga(skener), NMR (nuklearna magnetna rezonanca), rendgenografija lobanje, EEG, lumbalna punkcija, angiografija.
Lečenje
Hirurška terapija (kompletna ili inkompletna resekcija tumora), radioterapija, hemoterapija, simptomatska (kortikosteroidi, antiepileptici, hiperosmolarni rastvori, analgetici).
Primarni tumori mozga se najčešće viđaju kod dece (prva decenija ževota). Kod odraslih incidenca raste sa godinama života i za osobe sa preko 65 godina iznosi 18 na 100 000.
Uzrok nastanka
Tumori nastaju iz kongenitalnih malformacija gde se zbog abnormalnosti razvoja ostvaruju uslovi za neoplastični rast tkiva; postoji genetska determinisanost neoplastičnog rasta; izloženost radijaciji može biti inicijalni faktor rasta tumora mozga; kao i trauma i infekcije.
Geni koji imaju udela u razvoju tumora mozga kao i u slucaju maligniteta uopšte mogu se svrstati u tumor supresor gene i protonkogene. Primarni limfomi mozga se često viđaju kod bolesnika sa imunodeficijencijom, bilo kod onih lečenih imunosupresivnom terapijom zbog transplantacije bubrega ili kostne srži, bilo kod onih sa AIDS-om.
Podela tumora mozga:
gliomi
meningeomi
adenomi hipofize
neurinomi
metastaze sistemskih malignih tumora
Klinička slika
Simptomi i znaci se mogu svrstati u dve grupe:
Simptome povećanog intrakranijalnog pritiska-najčešće prethode pojavi fokalnih simptoma i javljaju se u 60% bolesnika sa tumorom mozga: glavobolja,edem papile, povraćanje, epiletički napadi, vertigo (vrtoglavica), poremećaj frekvence pulsa i krvnog pritiska, promena frekvence disajnih pokreta, hipopituitarizam (smanjeno lučenje hormona hipofize), somnolencija (pospanost), poremećaj psihičkog statusa, lažno lokalizovani znaci. Fokalne simptome i znakove- posledica iritacije i ispad funkcije određenog dela mozga.
Dijagnoza
Anamneza, fizikalni pregled, neurološki pregled, oftalmološki pregled, laboratorijske analize, CT mozga(skener), NMR (nuklearna magnetna rezonanca), rendgenografija lobanje, EEG, lumbalna punkcija, angiografija.
Lečenje
Hirurška terapija (kompletna ili inkompletna resekcija tumora), radioterapija, hemoterapija, simptomatska (kortikosteroidi, antiepileptici, hiperosmolarni rastvori, analgetici).
No comments:
Post a Comment