Hronični bronhitis karakteriše hronično ili ponavljano povećanje sekrecije traheobronhijalne sluzi dovoljno da izazove kašalj i iskašljavanje najmanje tri meseca godišnje tokom dve uzastopne godine, kada se isključe drugi plućni i srčani uzroci kašlja i iskašljavanja.
Prema prihvaćenoj klasifikaciji, postoje tri oblika ove bolesti:
obični hronični bronhitis (Bronchitis chronica simplex) u kome je iskašljani sadržaj sluzav
hronični mukopurulentni bronhitis (Bronchitis chronica mucopurulenta) koji se karakteriše trajnim ili ponavljanim iskašljavanjem purulentnog ispljuvka u bolesnika koji nemaju bronhiektazije.
konačno, u evoluciji hroničnog bronhitisa dolazi do pojave opstrukcije protoku vazduha kroz disajne puteve i tada je reč o hroničnom opstruktivnom bronhitisu (Bronchitis chronica obstructiva)
Učestalost
Učestalost hroničnog bronhitisa nije pouzdano utvrđena. Smatra se da 20-25% odraslih osoba muškog pola ima hronični bronhitis, tako da u SAD boluje 12,5 miliona odraslih muškaraca. Hronični bronhitis češći je medu radnicima izloženim profesionalnim neorganskim i organskim prašinama ili štetnim gasovima.
Epidemiološka istraživanja su pokazala brže opadanje plućne funkcije kod radnika u rudnicima, livnicama i predionicama pamuka, naročito ako puše. Osobe muškog pola, nezavisno od pušačke navike, imaju veću prevalencu respiratomih simptoma od osoba ženskog pola. Starost je značajan faktor rizika, verovatno zbog kumulativne prirode oštećenja pluća pušenjem. Duži život i smanjena smrtnost zbog kardiovaskulamih bolesti doprinose povećanju broja obolelih od ovog oboljena.
Simptomi
Bolest se u početku manifestuje ponavljanim napadima produktivnog kašlja, obično posle ,, prehlade" tokom zimskih meseci. Tegobe se postepeno pogoršavaju, iz godine u godinu duže traju, dok kašalj nije prisutan skoro cele godine. Bolesnici su obično osobe u petoj deceniji ili stariji, većinom su pušači (najmanje 20 cigareta dnevno 20 godina ili duže).
Sledeći simptom je osećaj nedostatka vazduha (dispnoja), teskoba u grudima i zviždanje (vizing), naročito u jutamjim satima, pre nego što kašljem izbace sekret. Ispljuvak je oskudan, sluzav ili gust, a povremeno prožet krvlju (hemoptizije), zbog erozija sluznice. Gnojav traheobronhijalni sekret indikator je bakterijske infekcije, koja je česta kod ovih bolesnika. Osećaj nedostatka vazduha posledica je suženosti disajnih puteva, koja se odražava na protok vazduha i pogoršava se za vreme infekcija, prekomemog pušenja cigareta i nepovoljnih atmosferskih prilika. Klinički prepoznatljivu opstrukciju strujanja vazduha nemaju svi oboleli, ali kadaje prisutna, u velikoj meri pogoršava prognozu bolesti. Bolesnici sa hroničnim bronhitisom često su gojazni i imaju cijanozu.
Lečenje
U lečenju hronične opstrukcijske bolesti pluća postoji određena metodologija rada i principi izbora lekova i metoda lečenja. Pre svega, neophodnoje postaviti tačnu dijagnozu osnovne bolesti, zatim utvrditi da li je bolest u stabilnom stanju ili akutnom pogoršanju, otkriti uzrok pogoršanja, postoje li prateće komplikacije (pneumotoraks, pneumonija, plućna embolija i sl.), ima li pridruženih bolesti, i proceniti stepen oštećenja plućne funkcije (spirometrijsko ispitivanje, merenje otpora, telesna pletizmografija, difuzijski kapacitet, određivanje respiracijskih gasova u arterijskoj krvi i sl.).
Tek nakon detaljnog pregleda i ispitivanja pristupa se medikamentnom i drugim oblicima lečenja. Osnovni ciljevi lečenja su otkrivanje simptoma i ponavljanih pogoršanja, očuvanje optimalne funkcije pluća kako u neposrednoj tako i u udaljenoj perspektivi, poboljšanje aktivnosti vezanih za svakodnevni život i popravljanje kvaliteta života. Međutim, malo je terapijskih opcija za koje je utvrđeno da sprečavaju nastanak hronišnog bronhitisa ili usporavaju gubitak plućne funkcije. Zbog toga, osnovna preventivna mera ostaje borba protiv pušenja. Upotreba bronhodilatatora dovodi do popuštanja spazma bronhija, što za posledicu ima povećanje protoka vazduha kroz disajne puteve i smanjenje osećaja dispnoje.
Prema prihvaćenoj klasifikaciji, postoje tri oblika ove bolesti:
obični hronični bronhitis (Bronchitis chronica simplex) u kome je iskašljani sadržaj sluzav
hronični mukopurulentni bronhitis (Bronchitis chronica mucopurulenta) koji se karakteriše trajnim ili ponavljanim iskašljavanjem purulentnog ispljuvka u bolesnika koji nemaju bronhiektazije.
konačno, u evoluciji hroničnog bronhitisa dolazi do pojave opstrukcije protoku vazduha kroz disajne puteve i tada je reč o hroničnom opstruktivnom bronhitisu (Bronchitis chronica obstructiva)
Učestalost
Učestalost hroničnog bronhitisa nije pouzdano utvrđena. Smatra se da 20-25% odraslih osoba muškog pola ima hronični bronhitis, tako da u SAD boluje 12,5 miliona odraslih muškaraca. Hronični bronhitis češći je medu radnicima izloženim profesionalnim neorganskim i organskim prašinama ili štetnim gasovima.
Epidemiološka istraživanja su pokazala brže opadanje plućne funkcije kod radnika u rudnicima, livnicama i predionicama pamuka, naročito ako puše. Osobe muškog pola, nezavisno od pušačke navike, imaju veću prevalencu respiratomih simptoma od osoba ženskog pola. Starost je značajan faktor rizika, verovatno zbog kumulativne prirode oštećenja pluća pušenjem. Duži život i smanjena smrtnost zbog kardiovaskulamih bolesti doprinose povećanju broja obolelih od ovog oboljena.
Simptomi
Bolest se u početku manifestuje ponavljanim napadima produktivnog kašlja, obično posle ,, prehlade" tokom zimskih meseci. Tegobe se postepeno pogoršavaju, iz godine u godinu duže traju, dok kašalj nije prisutan skoro cele godine. Bolesnici su obično osobe u petoj deceniji ili stariji, većinom su pušači (najmanje 20 cigareta dnevno 20 godina ili duže).
Sledeći simptom je osećaj nedostatka vazduha (dispnoja), teskoba u grudima i zviždanje (vizing), naročito u jutamjim satima, pre nego što kašljem izbace sekret. Ispljuvak je oskudan, sluzav ili gust, a povremeno prožet krvlju (hemoptizije), zbog erozija sluznice. Gnojav traheobronhijalni sekret indikator je bakterijske infekcije, koja je česta kod ovih bolesnika. Osećaj nedostatka vazduha posledica je suženosti disajnih puteva, koja se odražava na protok vazduha i pogoršava se za vreme infekcija, prekomemog pušenja cigareta i nepovoljnih atmosferskih prilika. Klinički prepoznatljivu opstrukciju strujanja vazduha nemaju svi oboleli, ali kadaje prisutna, u velikoj meri pogoršava prognozu bolesti. Bolesnici sa hroničnim bronhitisom često su gojazni i imaju cijanozu.
Lečenje
U lečenju hronične opstrukcijske bolesti pluća postoji određena metodologija rada i principi izbora lekova i metoda lečenja. Pre svega, neophodnoje postaviti tačnu dijagnozu osnovne bolesti, zatim utvrditi da li je bolest u stabilnom stanju ili akutnom pogoršanju, otkriti uzrok pogoršanja, postoje li prateće komplikacije (pneumotoraks, pneumonija, plućna embolija i sl.), ima li pridruženih bolesti, i proceniti stepen oštećenja plućne funkcije (spirometrijsko ispitivanje, merenje otpora, telesna pletizmografija, difuzijski kapacitet, određivanje respiracijskih gasova u arterijskoj krvi i sl.).
Tek nakon detaljnog pregleda i ispitivanja pristupa se medikamentnom i drugim oblicima lečenja. Osnovni ciljevi lečenja su otkrivanje simptoma i ponavljanih pogoršanja, očuvanje optimalne funkcije pluća kako u neposrednoj tako i u udaljenoj perspektivi, poboljšanje aktivnosti vezanih za svakodnevni život i popravljanje kvaliteta života. Međutim, malo je terapijskih opcija za koje je utvrđeno da sprečavaju nastanak hronišnog bronhitisa ili usporavaju gubitak plućne funkcije. Zbog toga, osnovna preventivna mera ostaje borba protiv pušenja. Upotreba bronhodilatatora dovodi do popuštanja spazma bronhija, što za posledicu ima povećanje protoka vazduha kroz disajne puteve i smanjenje osećaja dispnoje.
No comments:
Post a Comment