Psorijaza je hronična, recidivirajuća, neinfektivna bolest kože, koja se može manifestovati na različite načine.
Učestalost
Psorijaza je vrlo česta dermatoza. Može se javiti u svim uzrastima, ali najčešće između 16 i 30-te i 50-60-te godine života. Učestalost zavisi od rase (ređe kod pripadnika crne i žute rase) i nacije (Indijancima i Eskimima je skoro nepoznata).
Uzročnici
Uzrok i mehanizam nastanka psorijaze su nepoznati. Sigurno je da je psorijaza polietiološko oboljenje, zapravo ona se klinički manifestuje kod genetski predisponiranih osoba izloženih kontinuiranom delovanju provokativnih faktora.
Provokativni faktori su brojni i neki od njih su:
infektivni agensi, bilo akutni (naročito kod dece i omladine)
stres (sa godinama sve više slabi uticaj infektivnih agenasa, a raste uloga
hronična mikroiritacija (pritisak, povrede, izloženost određenim materijama)
lekovi (antimalarici, nesteroidni antiinflamatorni lekovi, beta blokatori, litijum...)
gojaznost
hipokalcemija…
Što se tiče uticaja pušenja i konzumiranja alkohola na nastanak psorijaze postoje brojne kontroverze. Šta se zapravo dešava? Centralno mesto zauzima pojačana mitotska aktivnost bazalnih keratinocita (10x) te njihovo ubrzano kretanje ka površini epidermisa (5-7x). Zato nastaju naslage (ljuske) koje se lako skidaju.
Klinička slika
Rasprostranjenost psorijatičnih promena može da varira od malih pojedinačnih žarišta do generalizovanih formi. Promene se mogu pojaviti, zatim nestati i nikada se više ne pojaviti ili pak biti stalno prisutne. U većini slučajeva je slika psorijaze karakteristična. Počinje u vidu crvenih pečata, jasno ograničenih od okoline koji se vremenom prekrivaju suvim, trošnim, srebrno-belim naslagama.
U zavisnosti od oblika i veličine opisuju se:
Psoriasis punctata
Psoriasis guttata
Psoriasis nummularis
Psoriasis in placibus (en plakues)
Psoriasis annularis
Psoriasis geographica
U zavisnosti od lokalizacije psorijatičnih promena opisuje se:
Psoriasis capitis
Psoriasis unguius
Psoriasis palmaris, plantaris, palmoplantaris
Psoriasis inversa
Psorijatične promene se mogu javiti bilo gde na koži, ali najčešće su to tzv. predilekciona mesta. Psorijatične promene na pregibima (aksilarno, submamarno, ingvinalno, interglutealno) se razlikuju. Naime, ovde ima mnogo manje ili uopšte nema ljuski, a crvenilo je znatno izraženije. Postoje i teže forme psorijaze koje se obično razvijaju iz klasičnih oblika psoriasis erithrodermica, zahvaćena je čitava ili skoro čitava koža. Koža je crvena, topla, prekrivena sitnim ljuskama i ovo stanje zahteva neodložno bolničko lečenje jer postoji opasnost od hipoproteinemije, dehidratacije, anemije, poremećene termoregulacije, enteropatije…Može nastati spontano ili jatrogeno (neadekvatno lečenje). psoriasis pustulosa, odlikuje se prisustvom sterilnih pustula bilo na koži čitavog tela (generalizovana pustulozna psorijaza), bilo na određenim lokacijama (koža dlanova i tabana i akralnim delovima šaka i stopala) psoriasis arthropatica (arthritis psoriatica) kada su pored kože zahvaćeni i zglobovi što se sreće kod 5-10% obolelih
Dijagnoza
Postavljanje dijagnoze ne bi trebalo da pretstavlja problem.
Za postavljanje dijagnoze su bitni:
anamneza (podaci koje daje pacijent, a tiču se početka i toka bolesti, izgleda, prvih promena)
klinička slika
pozitivni fenomeni (fenomen stearinske sveće, fenomen poslednje opne, fenomen “krvave rose“)
Dijagnoza se potvrđuje patohistološkim nalazom (nakon biopsije). Eventualni problem za postavljanje dijagnoze mogu pretstavljati druge eritemoskvamozne dermatoze.
Lečenje
Terapija psorijaze je kompleksan proces, zahteva potpuno poverenje u odnosu pacijent-lekar. Cilj lečenja je uvesti bolesnika u remisiju (uspavati bolest) i održati to stanje što duže. Lokalna terapija. Prvo i osnovno je skidanje naslaga(mehanički i/ili medikamentozno, a zatim uklanjanje zapaljenskog infiltrata.
Koriste se:
topijski keratolitici (salicilna kiselina, urea, rezorcin...)
topijski kortikosteroidi
ditranol
kalcipotriol (vitamin D3)
topijski retinoidi (tazaroten)
indiferentne kreme…
Izbor u mnogome zavisi od lokalizacije i rasprostranjenosti promena.
Opšta (sistemska) terapija je obično dopuna lokalnoj terapiji.
AD vitamin u obliku perli i rastvora
retinoidi (neotigason)
citostatici (metotreksat)
ciklosporin A
makrolidni imunosupresivi…
Antibiotici, B6 vitamin, sedativi deluju na provokativne faktore
Fizikalna terapija
foto terapija (helio terapija, helio-balneo terapija, SUP terapija, PUVA)
Prognoza
Psorijaza je hronična recidivirajuća bolest (smenjuju se remisije i egzacerbacije), sezonskog karaktera sa pogoršanjima krajem jeseni, tokom zime i ranog proleća. U toku leta su moguće spontane remisije. Životna prognoza je kod većine dobra, ali je potrebno trajno lečenje.
Na osnovu toka bolesti opisuju se:
eruptivno-egzantemski oblik psorijaze koji se obično javlja nakon akutnog infekta (grip, angina..) i manifestuje u vidu psoriasis guttata. Može spontano proći ili preći u hroničnu formu psorijaze. Ova forma se obično sreće kod dece i omladine i dobro reguje na terapiju.
hronično-stacionarni oblik psorijaze Promene su na predilekcionim mestima laktovima i kolenima, kosmatom delu glave, krsnom predelu. Nema tendenciju regresije.
eksudativna psorijaza Ljuske nisu srebrne već žućkaste (boja potiče od seruma), nema tendenciju regresije već progresije u eritrodermiju ili pustuloznu psorijazu
Prevencija
Jedino na šta se može uticati su provokativni (deklasirajući agensi). Naročito treba upozoriti one u čijoj porodici postoji psorijaza. Verovatnoća da će dete dobiti psorijazu ako je ima jedan roditelj je 30%, oba roditelja 60%, jedan roditelj + jedan brat/sestra 31%, jedan brat/sestra 17%
Učestalost
Psorijaza je vrlo česta dermatoza. Može se javiti u svim uzrastima, ali najčešće između 16 i 30-te i 50-60-te godine života. Učestalost zavisi od rase (ređe kod pripadnika crne i žute rase) i nacije (Indijancima i Eskimima je skoro nepoznata).
Uzročnici
Uzrok i mehanizam nastanka psorijaze su nepoznati. Sigurno je da je psorijaza polietiološko oboljenje, zapravo ona se klinički manifestuje kod genetski predisponiranih osoba izloženih kontinuiranom delovanju provokativnih faktora.
Provokativni faktori su brojni i neki od njih su:
infektivni agensi, bilo akutni (naročito kod dece i omladine)
stres (sa godinama sve više slabi uticaj infektivnih agenasa, a raste uloga
hronična mikroiritacija (pritisak, povrede, izloženost određenim materijama)
lekovi (antimalarici, nesteroidni antiinflamatorni lekovi, beta blokatori, litijum...)
gojaznost
hipokalcemija…
Što se tiče uticaja pušenja i konzumiranja alkohola na nastanak psorijaze postoje brojne kontroverze. Šta se zapravo dešava? Centralno mesto zauzima pojačana mitotska aktivnost bazalnih keratinocita (10x) te njihovo ubrzano kretanje ka površini epidermisa (5-7x). Zato nastaju naslage (ljuske) koje se lako skidaju.
Klinička slika
Rasprostranjenost psorijatičnih promena može da varira od malih pojedinačnih žarišta do generalizovanih formi. Promene se mogu pojaviti, zatim nestati i nikada se više ne pojaviti ili pak biti stalno prisutne. U većini slučajeva je slika psorijaze karakteristična. Počinje u vidu crvenih pečata, jasno ograničenih od okoline koji se vremenom prekrivaju suvim, trošnim, srebrno-belim naslagama.
U zavisnosti od oblika i veličine opisuju se:
Psoriasis punctata
Psoriasis guttata
Psoriasis nummularis
Psoriasis in placibus (en plakues)
Psoriasis annularis
Psoriasis geographica
U zavisnosti od lokalizacije psorijatičnih promena opisuje se:
Psoriasis capitis
Psoriasis unguius
Psoriasis palmaris, plantaris, palmoplantaris
Psoriasis inversa
Psorijatične promene se mogu javiti bilo gde na koži, ali najčešće su to tzv. predilekciona mesta. Psorijatične promene na pregibima (aksilarno, submamarno, ingvinalno, interglutealno) se razlikuju. Naime, ovde ima mnogo manje ili uopšte nema ljuski, a crvenilo je znatno izraženije. Postoje i teže forme psorijaze koje se obično razvijaju iz klasičnih oblika psoriasis erithrodermica, zahvaćena je čitava ili skoro čitava koža. Koža je crvena, topla, prekrivena sitnim ljuskama i ovo stanje zahteva neodložno bolničko lečenje jer postoji opasnost od hipoproteinemije, dehidratacije, anemije, poremećene termoregulacije, enteropatije…Može nastati spontano ili jatrogeno (neadekvatno lečenje). psoriasis pustulosa, odlikuje se prisustvom sterilnih pustula bilo na koži čitavog tela (generalizovana pustulozna psorijaza), bilo na određenim lokacijama (koža dlanova i tabana i akralnim delovima šaka i stopala) psoriasis arthropatica (arthritis psoriatica) kada su pored kože zahvaćeni i zglobovi što se sreće kod 5-10% obolelih
Dijagnoza
Postavljanje dijagnoze ne bi trebalo da pretstavlja problem.
Za postavljanje dijagnoze su bitni:
anamneza (podaci koje daje pacijent, a tiču se početka i toka bolesti, izgleda, prvih promena)
klinička slika
pozitivni fenomeni (fenomen stearinske sveće, fenomen poslednje opne, fenomen “krvave rose“)
Dijagnoza se potvrđuje patohistološkim nalazom (nakon biopsije). Eventualni problem za postavljanje dijagnoze mogu pretstavljati druge eritemoskvamozne dermatoze.
Lečenje
Terapija psorijaze je kompleksan proces, zahteva potpuno poverenje u odnosu pacijent-lekar. Cilj lečenja je uvesti bolesnika u remisiju (uspavati bolest) i održati to stanje što duže. Lokalna terapija. Prvo i osnovno je skidanje naslaga(mehanički i/ili medikamentozno, a zatim uklanjanje zapaljenskog infiltrata.
Koriste se:
topijski keratolitici (salicilna kiselina, urea, rezorcin...)
topijski kortikosteroidi
ditranol
kalcipotriol (vitamin D3)
topijski retinoidi (tazaroten)
indiferentne kreme…
Izbor u mnogome zavisi od lokalizacije i rasprostranjenosti promena.
Opšta (sistemska) terapija je obično dopuna lokalnoj terapiji.
AD vitamin u obliku perli i rastvora
retinoidi (neotigason)
citostatici (metotreksat)
ciklosporin A
makrolidni imunosupresivi…
Antibiotici, B6 vitamin, sedativi deluju na provokativne faktore
Fizikalna terapija
foto terapija (helio terapija, helio-balneo terapija, SUP terapija, PUVA)
Prognoza
Psorijaza je hronična recidivirajuća bolest (smenjuju se remisije i egzacerbacije), sezonskog karaktera sa pogoršanjima krajem jeseni, tokom zime i ranog proleća. U toku leta su moguće spontane remisije. Životna prognoza je kod većine dobra, ali je potrebno trajno lečenje.
Na osnovu toka bolesti opisuju se:
eruptivno-egzantemski oblik psorijaze koji se obično javlja nakon akutnog infekta (grip, angina..) i manifestuje u vidu psoriasis guttata. Može spontano proći ili preći u hroničnu formu psorijaze. Ova forma se obično sreće kod dece i omladine i dobro reguje na terapiju.
hronično-stacionarni oblik psorijaze Promene su na predilekcionim mestima laktovima i kolenima, kosmatom delu glave, krsnom predelu. Nema tendenciju regresije.
eksudativna psorijaza Ljuske nisu srebrne već žućkaste (boja potiče od seruma), nema tendenciju regresije već progresije u eritrodermiju ili pustuloznu psorijazu
Prevencija
Jedino na šta se može uticati su provokativni (deklasirajući agensi). Naročito treba upozoriti one u čijoj porodici postoji psorijaza. Verovatnoća da će dete dobiti psorijazu ako je ima jedan roditelj je 30%, oba roditelja 60%, jedan roditelj + jedan brat/sestra 31%, jedan brat/sestra 17%
No comments:
Post a Comment