Nefrolitijaza se definiše kao prisustvo kamena u sabirnim tubulima, u čašicama i karlici bubrega. Kamenci su klinički značajni jer mogu izazvati opstrukciju normalnog protoka mokraće, pospešiti nastanak urinarne infekcije, a mogu izazvati i jak bol.
Uzrok nastanka
Postoji nekoliko teorija koje objašnjavaju nastanak kamenaca. Međutim, sigurno je da u nastanku kamenaca učestvuje nekoliko faktora koji igraju ključnu. Pre svega, važna je zasićenost urina nekim česticama koje će stvoriti kamenac. Staza (mirovanje) mokraće omogućava lakše precipitiranje čestica u kamenac. Pokazalo se, da je važan i nedostatak supstanci koje inhibiraju (sprečavaju) stvaranje kamenaca. Od ostalih faktora za nastanak nefrolitijaze važni su: anomalije mokraćnog sistema, ishrana, klimatski faktori, kiselost urina, manja količina izlučenog urina, smanjen unos tečnosti, nasleđe.
Klinička slika
Vrste kamenaca prema hemijskom sastavu:
Anorganski: kalcijum - oksalat monohidrat, kalcijum - oksalat dihidrat, kalcijum - hidrogenfosfat dihidrat, kalcijum - hidroksikarbonat fosfat, trikalcijum - fosfat, magnezijum - amonijum fosfat heksahidrat. Kalcijumski kamenci čine oko 70% svih mokraćnih kamenaca. Svi anorganski kamenci daju zasenčenje na RTG snimcima.
Organski: mokraćna kiselina, mokraćna kiselina dihidrat, amonijum - hidrogenurat, natrij - hidrogenurat, cistin.Organski kamenci su nevidljivi na nativnim RTG snimcima, osim cistinskih kamenaca koji daju polu - zasenčenje zbog prisutnosti atoma sumpora.
Glavni klinički znakovi mokraćnih kamenaca su bol i pojava krvi u mokraći.
Veliki kamenci mogu biti potpuno mirni, asimptomatski, bez ikakvih kliničkih simptoma. Nasuprot tome, sasvim mali kamenci mogu izazivati jak i nesnosan bol.
Prisutnost kamenaca u bubregu izaziva bol u području slabina. Kamenci u ureteru (mokraćovod) izazivaju renalne kolike koje se mogu širiti od slabina do prepona ili se bol može osjetiti tek u vrhu penisa. Kamenac u bešici može stvoriti neugodan osjećaj i potrebu da se i izmokri nešto što se ne može izmokriti. Prisustvo kamenca u uretri (mokraćnoj cevi) može uzrokovati opstrukciju isticanja mokraće.
Renalne kolike su često praćene mučninom i povraćanjem. Osim toga mogu se javiti infekcija mokraćnog sistema, hematurija, smanjenje bubrežne funkcije. Bolesnik često ne može mirno da leži od bolova.
Dijagnoza
Anamneza, pregled, rendgenografija abdomena služi tek za grubu orijentaciju o kamencu i utvrđivanja da li uopšte postoji (veličina kamenaca je vidljiva na RTG snimku). Za precizniju dijagnostiku i lokalizaciju služi kontrastna metoda intravenske urografije. Metoda izotopne urografije služi određivanju eventualne opstrukcije urina. Vrlo je važna i analiza samog urina - rade se mikrobiološke i biohemijske analize. Infracrvena spektroskopija je sofisticirana metoda određivanja molekularne strukture kamenca.
Lečenje
Za olakšavanje bolnih kolika najčešće se koristi diklofenak (analgetik). Treba povećati unos tečnosti u organizam. Većina kamenaca izlazi spontano. Ako postoje naznake akutne opstrukcije, bolesnika treba uputiti urologu koji će uraditi sledeće zahvate: anterogradna nefrostomija ili perkutana nefrolitotomija. U novije vreme koristi se metoda razbijanja kamenaca elektrohidrauličkim talasima (ESWL - extracorporeal shock wave lithotripsy). Studije navode čak 80% uspešnosti ove terapije.
Uzrok nastanka
Postoji nekoliko teorija koje objašnjavaju nastanak kamenaca. Međutim, sigurno je da u nastanku kamenaca učestvuje nekoliko faktora koji igraju ključnu. Pre svega, važna je zasićenost urina nekim česticama koje će stvoriti kamenac. Staza (mirovanje) mokraće omogućava lakše precipitiranje čestica u kamenac. Pokazalo se, da je važan i nedostatak supstanci koje inhibiraju (sprečavaju) stvaranje kamenaca. Od ostalih faktora za nastanak nefrolitijaze važni su: anomalije mokraćnog sistema, ishrana, klimatski faktori, kiselost urina, manja količina izlučenog urina, smanjen unos tečnosti, nasleđe.
Klinička slika
Vrste kamenaca prema hemijskom sastavu:
Anorganski: kalcijum - oksalat monohidrat, kalcijum - oksalat dihidrat, kalcijum - hidrogenfosfat dihidrat, kalcijum - hidroksikarbonat fosfat, trikalcijum - fosfat, magnezijum - amonijum fosfat heksahidrat. Kalcijumski kamenci čine oko 70% svih mokraćnih kamenaca. Svi anorganski kamenci daju zasenčenje na RTG snimcima.
Organski: mokraćna kiselina, mokraćna kiselina dihidrat, amonijum - hidrogenurat, natrij - hidrogenurat, cistin.Organski kamenci su nevidljivi na nativnim RTG snimcima, osim cistinskih kamenaca koji daju polu - zasenčenje zbog prisutnosti atoma sumpora.
Glavni klinički znakovi mokraćnih kamenaca su bol i pojava krvi u mokraći.
Veliki kamenci mogu biti potpuno mirni, asimptomatski, bez ikakvih kliničkih simptoma. Nasuprot tome, sasvim mali kamenci mogu izazivati jak i nesnosan bol.
Prisutnost kamenaca u bubregu izaziva bol u području slabina. Kamenci u ureteru (mokraćovod) izazivaju renalne kolike koje se mogu širiti od slabina do prepona ili se bol može osjetiti tek u vrhu penisa. Kamenac u bešici može stvoriti neugodan osjećaj i potrebu da se i izmokri nešto što se ne može izmokriti. Prisustvo kamenca u uretri (mokraćnoj cevi) može uzrokovati opstrukciju isticanja mokraće.
Renalne kolike su često praćene mučninom i povraćanjem. Osim toga mogu se javiti infekcija mokraćnog sistema, hematurija, smanjenje bubrežne funkcije. Bolesnik često ne može mirno da leži od bolova.
Dijagnoza
Anamneza, pregled, rendgenografija abdomena služi tek za grubu orijentaciju o kamencu i utvrđivanja da li uopšte postoji (veličina kamenaca je vidljiva na RTG snimku). Za precizniju dijagnostiku i lokalizaciju služi kontrastna metoda intravenske urografije. Metoda izotopne urografije služi određivanju eventualne opstrukcije urina. Vrlo je važna i analiza samog urina - rade se mikrobiološke i biohemijske analize. Infracrvena spektroskopija je sofisticirana metoda određivanja molekularne strukture kamenca.
Lečenje
Za olakšavanje bolnih kolika najčešće se koristi diklofenak (analgetik). Treba povećati unos tečnosti u organizam. Većina kamenaca izlazi spontano. Ako postoje naznake akutne opstrukcije, bolesnika treba uputiti urologu koji će uraditi sledeće zahvate: anterogradna nefrostomija ili perkutana nefrolitotomija. U novije vreme koristi se metoda razbijanja kamenaca elektrohidrauličkim talasima (ESWL - extracorporeal shock wave lithotripsy). Studije navode čak 80% uspešnosti ove terapije.
No comments:
Post a Comment