Ulcerozni kolitis je nespecifično zapaljenjsko oboljenje alimentarnog trakta.
Ovaj zapaljenski proces zahvata strukture kolona (debelo crevo). Ulcerozni kolitis je izuzetno sličan Crohnovoj bolesti, tako da kod oko 10% bolesnika ove dve bolesti se ne mogu razlikovati.
Učestalost
U zemljama Zapada incidencija ulceroznog kolitisa je stabilna i iznosi 5 - 10 slučajeva na 100 hiljadu stanovnika, iako za našu zemlju ne postoje tačni epidemiološki podaci, pretpostavlja se da je incidenca približna onoj u razvijenim zamljama.
Prevalencija je 10 - 20 puta veća. Zastupljenost polova je približno ista. Ulcerozni kolitis može da se ispolji u bilo kom životnom dobu, najčešće između 15. i 35. godine.
Uzrok nastanka
Različita klinička istraživanja su pokazala da genetski faktor ima veoma bitnu ulogu u nastanku ove bolesti. Postoji visok stepen konkordantnosti obolevanja monozigotnih blizanaca. Mnogobrojni infektivni, bakterijski i virusni agensi predlagani su kao uzrok, ali bez definitnih dokaza.
Opis bolesti
Zapaljenski proces primarno zahvata sluznicu debelog creva, koja je čitava prekrivena ranicama i krvlju kao posledicom krvarenja iz ranica.
Bolest praktično uvek (95% slučajeva) zahvata rektum (završni deo debelog creva) a, uz rektum, može da kontinuirano zahvati deo debelog creva ili debelo crevo u celini. Tada može da se proširi i na nekoliko santimetara ileuma koji, za razliku od Crohnove bolesti, nije zadebljan niti sužen.
U ulceroznom kolitisu, za razliku od Crohnove bolesti, bolest se ne širi ispod submukoze.
Samo u teškom obliku ove bolesti zid creva može da postane vrlo tanak, sluznica ogoljena, a zapaljenje da se proširi do seroze, što dovodi do dilatacije (toksični megakolon) s mogućnošću perforacije.
Klinička slika
Način ispoljavanja i simptomi zavise od zahvaćenog regiona creva i opsežnosti bolesti. Kliničke manifestacije ulceroznog kolitisa su najčešće proliv, obično bez krvi, i bol u trbuhu (> 75%), zatim febrilnosti (>50%), kao i opšta slabost, a moguć je i gubitak u težini. Ponekad, posebno kod dece i starih jedini simptomi mogu da budu povišena telesna temperatura i gubitak u težini.
Dijagnoza
Dijagnozu treba uzeti u obzir kod svih bolesnika s prolivom, sa ili bez krvi, i bolom u trbuhu. Moguća su atipična ispoljavanja, povišena telesna temperatura neobjašnjenog porekla bez crevnih simptoma ili vancrevna ispoljavanja, recimo artritis ili oboljenje jetre. Serološke analize su nespecifične. Mogu da pokažu umerenu anemiju (normohromnu, normocitnu ili hipohromnu), povišenu sedimentaciju, leuko i trombocitozu, hipoproteinemiju. Proliv može da dovede do poremećaja elektrolita.
Lečenje
Najefikasniji medikamenti u lečenju ulceroznog kolitisa su antiinflamatorni lekovi (kortikosteroidi, aminosalicilati i imunosupresivi) a, po potrebi, primenjuju se i drugi lekovi. Kortikosteroidi su efikasni u lečenju akutne faze.
Dugotrajna primena ograničena je neželjenim dejstvima, a akutno lečenje ne smanjuje rizik recidiva. Steroidni lekovi koji deluju pretežno lokalno su u razvoju.
Aminosalicilati su efikasni u lečenju blažih oblika ulceroznog kolitisa, kao i lokalnom lečenju distalnog kolitisa. Primenjeni kao terapija održavanja znatno, za 80%, smanjuju recidiviranje ulceroznog kolitisa.
Ne preporučuje se primena aminosalicilata uz kortikosteroide, u akutnoj fazi, jer nema dokaza da povećavaju uspešnost lečenja.
Neželjena dejstva pri primeni sulfasalazina - mučnina, glavobolja, kožni osipi, reverzibilni sterilitet kod muškarca i, vrlo retko, hemolitična anemija i agranulocitoza -pripisuju se sulfapiridinu. U tim slučajevima koriste se preparati mesalazina ili olsalazina. Imunosupresivni lekovi, azotioprin i 6-merkaptropin, imaju isti aktivni metabolit; osnovna im je primena u hronično aktivnoj bolesti kao i u održavanju remisije.
Ovaj zapaljenski proces zahvata strukture kolona (debelo crevo). Ulcerozni kolitis je izuzetno sličan Crohnovoj bolesti, tako da kod oko 10% bolesnika ove dve bolesti se ne mogu razlikovati.
Učestalost
U zemljama Zapada incidencija ulceroznog kolitisa je stabilna i iznosi 5 - 10 slučajeva na 100 hiljadu stanovnika, iako za našu zemlju ne postoje tačni epidemiološki podaci, pretpostavlja se da je incidenca približna onoj u razvijenim zamljama.
Prevalencija je 10 - 20 puta veća. Zastupljenost polova je približno ista. Ulcerozni kolitis može da se ispolji u bilo kom životnom dobu, najčešće između 15. i 35. godine.
Uzrok nastanka
Različita klinička istraživanja su pokazala da genetski faktor ima veoma bitnu ulogu u nastanku ove bolesti. Postoji visok stepen konkordantnosti obolevanja monozigotnih blizanaca. Mnogobrojni infektivni, bakterijski i virusni agensi predlagani su kao uzrok, ali bez definitnih dokaza.
Opis bolesti
Zapaljenski proces primarno zahvata sluznicu debelog creva, koja je čitava prekrivena ranicama i krvlju kao posledicom krvarenja iz ranica.
Bolest praktično uvek (95% slučajeva) zahvata rektum (završni deo debelog creva) a, uz rektum, može da kontinuirano zahvati deo debelog creva ili debelo crevo u celini. Tada može da se proširi i na nekoliko santimetara ileuma koji, za razliku od Crohnove bolesti, nije zadebljan niti sužen.
U ulceroznom kolitisu, za razliku od Crohnove bolesti, bolest se ne širi ispod submukoze.
Samo u teškom obliku ove bolesti zid creva može da postane vrlo tanak, sluznica ogoljena, a zapaljenje da se proširi do seroze, što dovodi do dilatacije (toksični megakolon) s mogućnošću perforacije.
Klinička slika
Način ispoljavanja i simptomi zavise od zahvaćenog regiona creva i opsežnosti bolesti. Kliničke manifestacije ulceroznog kolitisa su najčešće proliv, obično bez krvi, i bol u trbuhu (> 75%), zatim febrilnosti (>50%), kao i opšta slabost, a moguć je i gubitak u težini. Ponekad, posebno kod dece i starih jedini simptomi mogu da budu povišena telesna temperatura i gubitak u težini.
Dijagnoza
Dijagnozu treba uzeti u obzir kod svih bolesnika s prolivom, sa ili bez krvi, i bolom u trbuhu. Moguća su atipična ispoljavanja, povišena telesna temperatura neobjašnjenog porekla bez crevnih simptoma ili vancrevna ispoljavanja, recimo artritis ili oboljenje jetre. Serološke analize su nespecifične. Mogu da pokažu umerenu anemiju (normohromnu, normocitnu ili hipohromnu), povišenu sedimentaciju, leuko i trombocitozu, hipoproteinemiju. Proliv može da dovede do poremećaja elektrolita.
Lečenje
Najefikasniji medikamenti u lečenju ulceroznog kolitisa su antiinflamatorni lekovi (kortikosteroidi, aminosalicilati i imunosupresivi) a, po potrebi, primenjuju se i drugi lekovi. Kortikosteroidi su efikasni u lečenju akutne faze.
Dugotrajna primena ograničena je neželjenim dejstvima, a akutno lečenje ne smanjuje rizik recidiva. Steroidni lekovi koji deluju pretežno lokalno su u razvoju.
Aminosalicilati su efikasni u lečenju blažih oblika ulceroznog kolitisa, kao i lokalnom lečenju distalnog kolitisa. Primenjeni kao terapija održavanja znatno, za 80%, smanjuju recidiviranje ulceroznog kolitisa.
Ne preporučuje se primena aminosalicilata uz kortikosteroide, u akutnoj fazi, jer nema dokaza da povećavaju uspešnost lečenja.
Neželjena dejstva pri primeni sulfasalazina - mučnina, glavobolja, kožni osipi, reverzibilni sterilitet kod muškarca i, vrlo retko, hemolitična anemija i agranulocitoza -pripisuju se sulfapiridinu. U tim slučajevima koriste se preparati mesalazina ili olsalazina. Imunosupresivni lekovi, azotioprin i 6-merkaptropin, imaju isti aktivni metabolit; osnovna im je primena u hronično aktivnoj bolesti kao i u održavanju remisije.
No comments:
Post a Comment