Uzrok nastanka
Nije poznat uzok bolesti. Uočeno je, međutim, da se u 10% obolelih nalazi kriptorhizam (nespušten testis). Uočeno je da 20-30% bolesnika s tim malignomom ima oligospermiju ili azospermiju (smanjen broj spermatozoida u semenoj tečnosti) i pre sprovedene onkološke terapije. Još neki faktori rizika su- prethodna pojava raka testisa, rak testisa u porodici, zaposleni u industriji nafte, plina, kože i alkoholnih pića, dugotrajna izloženost ekstremno niskim i ekstremno visokim temperaturama.
Klinička slika
Najvažniji simptomi su-bezbolno čvorasto otvrdnuće jednog testisa, difuzno zadebljenje čitavog testisa, bol slabog ili srednjeg inteziteta unutar skrotuma ili donjeg dela trbuha,
ginekomastija (jednostrana ili obostrana ) prisutna je u 5 % bolesnika. Kod 10 % obolelih simptomatologija je uzrokovana metastatskim promenama ( bol u lumbalnom području, limfedem donjih ekstremiteta, suv nadražajni kašalj, neurološki simptomi zahvaćenosti centralnog nervnog sistema).
Nakon histološke potvrde tumora treba odrediti i stepen proširenosti bolesti:
I stadijum – bolest ograničena na testis, II stadijum – zahvaćeni subdijafragmalni limfni čvorovi,
III stadijum – zahvaćeni supradijafragmalni limfni čvorovi,
IV stadijum – postoje hematogene metastaze (pluća, jetra, kosti ).
95% tumora testisa čine tumori germinativnih ćelija, dok 5% čine tumori gonadalne strome ( tumori Leydigovih i Sertolijevih ćelija, androblastomi i ginoblastomi ) i limfomi.
Germinativni se tumori dele na seminome i neseminome. Seminomi se sporo šire isključivo limfnim putem, a neseminomi se rano počinju širiti hematogeno. Seminomi su najradiosenzitivniji solidni tumori, a neseminomi su umereno radiosenzitivni.
Dijagnoza
Osnovni pregled je bimanuelna palpacija, a dopunjuje se ultrazvučnim pregledom skrotalnog područja. Konačna potvrda dijagnoze je histološka analiza. Neizostavan je i radiološki pregled retroperitonealnih limfnih čvorova, pluća i medijastinuma i jetre (rendgenografija,CT-skener, i ultrazvuk ). Takođe se određuju i tumorski serumski markeri pre i nakon orhidektomije ( AFP, beta- HCG i LDH ).
Lečenje
Po pravilu ne koriste se lekovi, već se bolesni testis uklanja kako bi se izbego recidiv bolesti. Ako je maligni tumor dijagnostikovan, uklanjaju se i limfne žlezde, jer je verovatno da je bolest već i njih napala. Zavisno od vrste tumora sprovodi se hemoterapija ili zračenje da bi se zaustavilo napredovanje bolesti. Uklanjanje jednog testisa neće izazvati neplodnost ili impotenciju, jer je i samo jedan testis dovoljan za normalno polno funkcionisanje. Utešno je da se u intimnom životu ništa ne menja, ali ako su zbog tumora uklonjene i limfne žlezde može izostati ejakulacija. Zračenje i hemoterapija mogu umanjiti kvalitet spermatozoida, iako je drugi testis zaštićen za vreme terapije.
Prevencija
Redovni samopregled testisa - svaki muškarac najmanje jednom mesečno trebao bi sam pregledati polne organe. Otkrije li neke nepravilnosti, treba se posavetovati s lekarom opšte prakse, koji će ga uputiti urologu, a on će ultrazvučnim pregledom ustanoviti o čemu se radi. Pažnju treba obratiti na veličinu, konzistenciju i površinu skrotuma.
Nije poznat uzok bolesti. Uočeno je, međutim, da se u 10% obolelih nalazi kriptorhizam (nespušten testis). Uočeno je da 20-30% bolesnika s tim malignomom ima oligospermiju ili azospermiju (smanjen broj spermatozoida u semenoj tečnosti) i pre sprovedene onkološke terapije. Još neki faktori rizika su- prethodna pojava raka testisa, rak testisa u porodici, zaposleni u industriji nafte, plina, kože i alkoholnih pića, dugotrajna izloženost ekstremno niskim i ekstremno visokim temperaturama.
Klinička slika
Najvažniji simptomi su-bezbolno čvorasto otvrdnuće jednog testisa, difuzno zadebljenje čitavog testisa, bol slabog ili srednjeg inteziteta unutar skrotuma ili donjeg dela trbuha,
ginekomastija (jednostrana ili obostrana ) prisutna je u 5 % bolesnika. Kod 10 % obolelih simptomatologija je uzrokovana metastatskim promenama ( bol u lumbalnom području, limfedem donjih ekstremiteta, suv nadražajni kašalj, neurološki simptomi zahvaćenosti centralnog nervnog sistema).
Nakon histološke potvrde tumora treba odrediti i stepen proširenosti bolesti:
I stadijum – bolest ograničena na testis, II stadijum – zahvaćeni subdijafragmalni limfni čvorovi,
III stadijum – zahvaćeni supradijafragmalni limfni čvorovi,
IV stadijum – postoje hematogene metastaze (pluća, jetra, kosti ).
95% tumora testisa čine tumori germinativnih ćelija, dok 5% čine tumori gonadalne strome ( tumori Leydigovih i Sertolijevih ćelija, androblastomi i ginoblastomi ) i limfomi.
Germinativni se tumori dele na seminome i neseminome. Seminomi se sporo šire isključivo limfnim putem, a neseminomi se rano počinju širiti hematogeno. Seminomi su najradiosenzitivniji solidni tumori, a neseminomi su umereno radiosenzitivni.
Dijagnoza
Osnovni pregled je bimanuelna palpacija, a dopunjuje se ultrazvučnim pregledom skrotalnog područja. Konačna potvrda dijagnoze je histološka analiza. Neizostavan je i radiološki pregled retroperitonealnih limfnih čvorova, pluća i medijastinuma i jetre (rendgenografija,CT-skener, i ultrazvuk ). Takođe se određuju i tumorski serumski markeri pre i nakon orhidektomije ( AFP, beta- HCG i LDH ).
Lečenje
Po pravilu ne koriste se lekovi, već se bolesni testis uklanja kako bi se izbego recidiv bolesti. Ako je maligni tumor dijagnostikovan, uklanjaju se i limfne žlezde, jer je verovatno da je bolest već i njih napala. Zavisno od vrste tumora sprovodi se hemoterapija ili zračenje da bi se zaustavilo napredovanje bolesti. Uklanjanje jednog testisa neće izazvati neplodnost ili impotenciju, jer je i samo jedan testis dovoljan za normalno polno funkcionisanje. Utešno je da se u intimnom životu ništa ne menja, ali ako su zbog tumora uklonjene i limfne žlezde može izostati ejakulacija. Zračenje i hemoterapija mogu umanjiti kvalitet spermatozoida, iako je drugi testis zaštićen za vreme terapije.
Prevencija
Redovni samopregled testisa - svaki muškarac najmanje jednom mesečno trebao bi sam pregledati polne organe. Otkrije li neke nepravilnosti, treba se posavetovati s lekarom opšte prakse, koji će ga uputiti urologu, a on će ultrazvučnim pregledom ustanoviti o čemu se radi. Pažnju treba obratiti na veličinu, konzistenciju i površinu skrotuma.
No comments:
Post a Comment