Hronični gastritis predstavlja zapaljenje želudačne sluznice koju karakteriše limfoplazmacitama infiltracija. Ovo oboljenjeje često lokalizovano i nepravilno raspoređeno duž želudačne sluzokože. Hronični gastritis tipa A i B su dve osnovne forme hroničnog gastritisa koji se karakteriše lokalizacijom zapaljenskog procesa u želucu.
Hronični gastritis tipa A je ređa forma oboljenja, a karakteriše se lokalizacijom inflamatrnog procesa u telu i fundusu želuca, dok je antrum ređe zahvaćen.
Hronični gastritis tipa B je mnogo češća forma hroničnog gastritisa. U mladih osoba gastritis tipa B je prvenstveno lokalizovan u antrumu, dok je u starijih osoba zahvaćen ceo želudac. Prenošenje procesa iz antruma prema korpusu želuca u ovih pacijenata traje od 15 do 20 godina. Učestalost hroničnog gastritisa tipa B povećava se sa godinama, pa 70% pacijenata starijih od 50 godina ili 100% pacijenata starijih od 70 godina imaju ovaj oblik zapaljenja želudačne sluzokože.
Klinička slika
Glavni simptomi su gubitak apetita, nagli početak tegoba i odvratnost prema hrani. Bolesnici se žale na neprijatan ukus u ustima, tegobe u gornjem delu trbuha, bol u vidu tištenja, paljenja, čupanje u trbuhu, što se pojačava pri uzimanju hrane. Podrigivanje je učestalo, kao i neprijatan zadah. Povraćanje često donosi kratkotrajno olakšanje.
Laboratorijski nalaz
Čest nalaz parietalnih antitela i antitela prema intrisik faktoru u serumu pacijenata sa A gastritisom i pemicioznom anemijom ukazuju na autoimunu patogenezu ovog oblika oboljenja želudačne sluzokože. Antitela protiv parietalnih ćelija su antitela citotoksičnog tipa. Javljaju se kod oko 90% pacijenata sa pemicioznom anemijom i kod više od polovine pacijenata sa hroničnim A gastritisom.
Dijagnoza
Osnovni način pomoću koga se identifikuje i klasifikuje gastritis je biopsija želudačne mukoze.
Lečenje
Lečenja hroničnog gastritisa tipa A ili B, sa atrofljom želudačne sluzokože ili bez nje je nespecifično, osim kod perniciozne anemije gde se daje ciljana terapija. Lekovi koji neutrališu želučanu kiselinu (antacidi) ili lekovi koji smanjuju lučenje želudčane kiseline otkloniće simptome i poboljšati tok bolesti.
Hronični gastritis tipa A je ređa forma oboljenja, a karakteriše se lokalizacijom inflamatrnog procesa u telu i fundusu želuca, dok je antrum ređe zahvaćen.
Hronični gastritis tipa B je mnogo češća forma hroničnog gastritisa. U mladih osoba gastritis tipa B je prvenstveno lokalizovan u antrumu, dok je u starijih osoba zahvaćen ceo želudac. Prenošenje procesa iz antruma prema korpusu želuca u ovih pacijenata traje od 15 do 20 godina. Učestalost hroničnog gastritisa tipa B povećava se sa godinama, pa 70% pacijenata starijih od 50 godina ili 100% pacijenata starijih od 70 godina imaju ovaj oblik zapaljenja želudačne sluzokože.
Klinička slika
Glavni simptomi su gubitak apetita, nagli početak tegoba i odvratnost prema hrani. Bolesnici se žale na neprijatan ukus u ustima, tegobe u gornjem delu trbuha, bol u vidu tištenja, paljenja, čupanje u trbuhu, što se pojačava pri uzimanju hrane. Podrigivanje je učestalo, kao i neprijatan zadah. Povraćanje često donosi kratkotrajno olakšanje.
Laboratorijski nalaz
Čest nalaz parietalnih antitela i antitela prema intrisik faktoru u serumu pacijenata sa A gastritisom i pemicioznom anemijom ukazuju na autoimunu patogenezu ovog oblika oboljenja želudačne sluzokože. Antitela protiv parietalnih ćelija su antitela citotoksičnog tipa. Javljaju se kod oko 90% pacijenata sa pemicioznom anemijom i kod više od polovine pacijenata sa hroničnim A gastritisom.
Dijagnoza
Osnovni način pomoću koga se identifikuje i klasifikuje gastritis je biopsija želudačne mukoze.
Lečenje
Lečenja hroničnog gastritisa tipa A ili B, sa atrofljom želudačne sluzokože ili bez nje je nespecifično, osim kod perniciozne anemije gde se daje ciljana terapija. Lekovi koji neutrališu želučanu kiselinu (antacidi) ili lekovi koji smanjuju lučenje želudčane kiseline otkloniće simptome i poboljšati tok bolesti.
No comments:
Post a Comment