Giht je metaboličko oboljenje koje se manifestuje pojavom akutnog artritisa sa recidivima, pojavom tofusa i kod nelečenih bolesnika pojavom hronične uratne artropatije. Bolest je posledica taloženja kristala mononatrijum - urata. Takođe je prisutna i hiperuratemija i hiprurikemija. U pojedinim slučajevima nastaju i bubrežni kamenci ili taloženje urata u srži bubrega.
Ova bolest se deli u dve kategorije:
primarni giht, nastaje kao posledica hiperuratemije nepoznate ili genetske prirode
sekundarni giht, nastaje zbog hiperuratemije poznate etiologije
Učestalost
Od ove bolesti uglavnom obolevaju muškarci, što potvrđuje i podatak da samo 5% žena oboli od gihta i to najčešće u menopauzi. Kod muškaraca bolest se najčešće javlja tek nakon četvrte decenije života.
Uzrok nastanka
U velikom broju slučajeva uzrok nastanka ovog metaboličkog poremećaja je nepoznat. Kristali koji se gomilaju su soli mokraćne kiseline, koja u organizmu nastaje kao krajnji produkt metabolizma purina. Purini nastaju iz hrane, metabolizma nukleinskih kiselina u ćelijama ili biološkom sintezom. Nagomilavanje soli mokraćne kiseline nastaje ili zbog povećanog stvaranja ili smanjenog izlučivanja. Kod većine bolesnika oba uzroka u poremećaju metabolizma su prisutna.
Klinička slika
Giht počinje naglo, obično u toku noći, sa izuzetno jakim bolom u zglobu, toliko jaki da bolesniku i dodir pokrivača pobuđuje izrazitu bolnu senzaciju. Najčešće je zahvaćen samo jedan zglob, obično zglob nožnog palca, mada izuzetno bolest može početi i na dva ili više zglobova. Oboleli zglob daje jasnu sliku zapaljenskog artritisa, gde dominira otok, zategnuta, sjajna koža, jako crvene boje. Ponekad se zbog inflamatornog procesa u zglobu, javlja i povišena telesna temperatura i drhtavica. Ovaj zapaljenski proces traje do dve nedelje, a nakon toga potpuno prolazi. Kulminaciju dostiže u prvih 24 sati. U toku faze mirovanja bolesti, bolesnik nema nikakve zglobne tegobe, ali je prisutna hiperuratemija. Bolest se ponovo javlja unutar prve godine od prvog ataka i obično zahvata isti zglob kao prethodni put.
Postoje određeni faktori koji ubrzavaju ili podstiču ponovno pojavljivanje gihta. To su pre svih gurmanski obrok i konzumacija alkohola, a naročito uzimanje hrane bogate purinima (riba, iznutrice). U nekim slučajevima kao provocirajući faktor mogu biti i hirurška intervencija, uzimanje nekih lekova (salicilati i salidiuretici), naglo mršavljenje, povrede, itd. Ako se giht pravilno terapijski ne tretira, vremenom prelazi u hronični oblik koji se karakteriše pojavom potkožnih i kostnih tofusa, kao i hronične uratne artropatije.
Tofusi predstavljaju karakterističnu izbočinu na koži, nastalu uled višegodišnje nelečene bolesti, a kao posledica taloženja urata u hrskavici, sinoviji zglobova, tetivama, šaci, prstima šake, kolenima, pa čak i na ušnim školjkama. Tofusi su karakteristične bele kvržice, koje mogu ulcerisati i tada se iz njih luči beličasta masa urata. Oko 20% bolesnika ima prisustne bubrežne kamenčiće. Uratna nefropatija se obično ispoljava tek nakon nekoliko godina bolesti i u početku je praćena blagim simptomima, ali kasnije napreduje i dovodi do bubrežne insuficijencije, koja je uzrok smrti oko 25% bolesnika sa gihtom.
Dijagnoza
Za postavljanje dijagnoze koristi se karakteristična klinička slika i nalaz povišenih vrednosti mokraćne kiseline u krvi i urinu.
Lečenje
Terapijski pristup bolesti kreće se u dva pravca. Lečenje artritisa i lečenje hiperuratemije. Neophodno je što ranije započeti tretman artritisa, zbog zapaljenskog procesa u zglobovima, i u slučaju pravovremene terapije bolest se brzo smiruje. Medikamentozno se primenjuju nestereoidni antiinflamatorni reumatici u maksimalnoj dozi, najčešće indometacin u vidu kapsule i to 200 mg dnevno podeljeno u tri ili četri doze. Preporučuje se uvođenje u terapijski tretman specifičnog preparata za gihtični artritis, kolhicina.
Kolhicin se u vidu tableta daje 0,5 mg na 1-2 sata do smirenja artritisa ili do pojave gastrointestinalne intolerancije, ali ne više od 8 puta dnevno. Svim obolelim od gihta preporučuje se pravilan higijensko-dijetetski režim, sa akcentom na smanjenje masti, hrane bogate purinom i alkohola. Takođe se savetuje što veći unos tečnosti, kao prevencija nastanka bubrežnih kamenčića. U težim oblicima bolesti preporučuje se uključivanje u terapiju lekova koji koriguju metabolički poremećaj (urikozurici i urikosupresori). Dugoročno uzimanje ovih lekova koriguje hiperuratemiju, sprečava ponovni nastanak artritisa i stvaranje hroničnih promena. Ukoliko postoje tofusi, dovode do njihovog rastvaranja i nestanka. Terapija gihta traje čitavog života.
Prognoza
U slučaju da se bolest javi kod mladih osoba, prognoza je lošija, jer su ponovni ataci bolsti čestiji, vrednosti uratemije više, češći su tofusi i promene na bubrezima, a ako se bolest ne leči dolazi do nastanka invaliditeta. Od pre pola decenije od kada se u terapiju uvode novi lekovi koji smanjuju količinu mokraćne kiseline u krvi, broj bolesnika sa hroničnim promenama je u stalnom padu, a takođe je u stagnaciji i broj bolesnika koji umiru zbog oštećene funkcije bubrega.
Ova bolest se deli u dve kategorije:
primarni giht, nastaje kao posledica hiperuratemije nepoznate ili genetske prirode
sekundarni giht, nastaje zbog hiperuratemije poznate etiologije
Učestalost
Od ove bolesti uglavnom obolevaju muškarci, što potvrđuje i podatak da samo 5% žena oboli od gihta i to najčešće u menopauzi. Kod muškaraca bolest se najčešće javlja tek nakon četvrte decenije života.
Uzrok nastanka
U velikom broju slučajeva uzrok nastanka ovog metaboličkog poremećaja je nepoznat. Kristali koji se gomilaju su soli mokraćne kiseline, koja u organizmu nastaje kao krajnji produkt metabolizma purina. Purini nastaju iz hrane, metabolizma nukleinskih kiselina u ćelijama ili biološkom sintezom. Nagomilavanje soli mokraćne kiseline nastaje ili zbog povećanog stvaranja ili smanjenog izlučivanja. Kod većine bolesnika oba uzroka u poremećaju metabolizma su prisutna.
Klinička slika
Giht počinje naglo, obično u toku noći, sa izuzetno jakim bolom u zglobu, toliko jaki da bolesniku i dodir pokrivača pobuđuje izrazitu bolnu senzaciju. Najčešće je zahvaćen samo jedan zglob, obično zglob nožnog palca, mada izuzetno bolest može početi i na dva ili više zglobova. Oboleli zglob daje jasnu sliku zapaljenskog artritisa, gde dominira otok, zategnuta, sjajna koža, jako crvene boje. Ponekad se zbog inflamatornog procesa u zglobu, javlja i povišena telesna temperatura i drhtavica. Ovaj zapaljenski proces traje do dve nedelje, a nakon toga potpuno prolazi. Kulminaciju dostiže u prvih 24 sati. U toku faze mirovanja bolesti, bolesnik nema nikakve zglobne tegobe, ali je prisutna hiperuratemija. Bolest se ponovo javlja unutar prve godine od prvog ataka i obično zahvata isti zglob kao prethodni put.
Postoje određeni faktori koji ubrzavaju ili podstiču ponovno pojavljivanje gihta. To su pre svih gurmanski obrok i konzumacija alkohola, a naročito uzimanje hrane bogate purinima (riba, iznutrice). U nekim slučajevima kao provocirajući faktor mogu biti i hirurška intervencija, uzimanje nekih lekova (salicilati i salidiuretici), naglo mršavljenje, povrede, itd. Ako se giht pravilno terapijski ne tretira, vremenom prelazi u hronični oblik koji se karakteriše pojavom potkožnih i kostnih tofusa, kao i hronične uratne artropatije.
Tofusi predstavljaju karakterističnu izbočinu na koži, nastalu uled višegodišnje nelečene bolesti, a kao posledica taloženja urata u hrskavici, sinoviji zglobova, tetivama, šaci, prstima šake, kolenima, pa čak i na ušnim školjkama. Tofusi su karakteristične bele kvržice, koje mogu ulcerisati i tada se iz njih luči beličasta masa urata. Oko 20% bolesnika ima prisustne bubrežne kamenčiće. Uratna nefropatija se obično ispoljava tek nakon nekoliko godina bolesti i u početku je praćena blagim simptomima, ali kasnije napreduje i dovodi do bubrežne insuficijencije, koja je uzrok smrti oko 25% bolesnika sa gihtom.
Dijagnoza
Za postavljanje dijagnoze koristi se karakteristična klinička slika i nalaz povišenih vrednosti mokraćne kiseline u krvi i urinu.
Lečenje
Terapijski pristup bolesti kreće se u dva pravca. Lečenje artritisa i lečenje hiperuratemije. Neophodno je što ranije započeti tretman artritisa, zbog zapaljenskog procesa u zglobovima, i u slučaju pravovremene terapije bolest se brzo smiruje. Medikamentozno se primenjuju nestereoidni antiinflamatorni reumatici u maksimalnoj dozi, najčešće indometacin u vidu kapsule i to 200 mg dnevno podeljeno u tri ili četri doze. Preporučuje se uvođenje u terapijski tretman specifičnog preparata za gihtični artritis, kolhicina.
Kolhicin se u vidu tableta daje 0,5 mg na 1-2 sata do smirenja artritisa ili do pojave gastrointestinalne intolerancije, ali ne više od 8 puta dnevno. Svim obolelim od gihta preporučuje se pravilan higijensko-dijetetski režim, sa akcentom na smanjenje masti, hrane bogate purinom i alkohola. Takođe se savetuje što veći unos tečnosti, kao prevencija nastanka bubrežnih kamenčića. U težim oblicima bolesti preporučuje se uključivanje u terapiju lekova koji koriguju metabolički poremećaj (urikozurici i urikosupresori). Dugoročno uzimanje ovih lekova koriguje hiperuratemiju, sprečava ponovni nastanak artritisa i stvaranje hroničnih promena. Ukoliko postoje tofusi, dovode do njihovog rastvaranja i nestanka. Terapija gihta traje čitavog života.
Prognoza
U slučaju da se bolest javi kod mladih osoba, prognoza je lošija, jer su ponovni ataci bolsti čestiji, vrednosti uratemije više, češći su tofusi i promene na bubrezima, a ako se bolest ne leči dolazi do nastanka invaliditeta. Od pre pola decenije od kada se u terapiju uvode novi lekovi koji smanjuju količinu mokraćne kiseline u krvi, broj bolesnika sa hroničnim promenama je u stalnom padu, a takođe je u stagnaciji i broj bolesnika koji umiru zbog oštećene funkcije bubrega.
No comments:
Post a Comment